Огњиште Блог

Mihailo

Наша прича –Први српски авијатичар Михаило Петровић

Аутор: Саша Рус

Михаило Петровић је рођен у Влакчи 14. јун 1884. године, од оца Милоша и мајке Радојке. Имао је старију сестру Никодију (Кола) и млађег брата Живана. Основну школу је завршио у Влакчи, након које 1897. године уписује Војно занатлијску школу у Крагујевцу. Након стицања звања „Калфе“ одлази за Русију, из које се враћа 1903. године и уписује Подофицирску артиљериску школу у Крагујевцу.

Милован Смиљанић

Грбичка прича – Милован Смиљанић

Аутор: Стеван Смиљанић

Милован Смиљанић је рођен 1921. године и био је један од четворо браће из задруге Смиљанић који је био припадник ЈВуО. Колико је била тешка ситуација и каква су правила владала за време Другог светског рата говори податак да је Милован Смиљанић мобилисан на дан своје славе. Мобилисао га је комадант села Милинко Јаковљевић који је био брат од рођеног ујака Миловановом оцу Богоју. Богоје је упитао свога брата.”Брате, зар мораш на дан славе?” Милинко му је одговорио са речима: “Ко ће да ти чува имање и државу?” Милован је касније распоређен у Летећу бригаду код поручника Петронија Бајића. Припадници ЈВуО су мучили муку са оружјем и свако ко донесе пиштољ или пушку добијао је одсуство. Богоје Смиљанић се сетио пиштоља који је био сакривен и зазидан у зиду, то је био његов пиштољ из Првог светског рата.

Радомир Јевтић

Грбичка прича – Радомир Јевтић

Аутор: Стеван Смиљанић

Радомир Јевтић, звани Раја, рођен је 1921. године у Грбицама. Радомир је био припадник ЈВуО. Припадао је Грбичком батаљону а касније је био у Летећој бригади код поручника Петронија Бајића. Повукао се са јединицама ЈВуО за Босну. Пред само повлачење покушали су чланови његове породице да га наговоре да остане али их он није послушао. Једини равногорац из Грбица који је оставио своје кости у Босанској Голготи а да није убијен од стране партизана био је Радомир Јевтић. Радомир је вероватно заробљен приликом напада на Тузлу. Радомира су једва препознали младићи из Грбица који су били мобилисани у партизанима. Био је исцрпљен и изнемогао. Није имао снаге ни да једе и када би дошао на ред сви би га прегазили. Последице тифуса су учиниле своје и Радомир је умро у партизанском затвору 1945. године.

Milovan_Pavlović kao министар војни pred majski prevrat

Генерал Милован Павловић

Аутор: Алекса Игњатовић

Милован Павловић је рођен 13. јула 1842. године у селу Војковци подно Рудника од оца Сретена, земљорадника и мајке Станке Максимовић из Чумића. Свршио основну школу у Чумићу живећи код мајчине фамилије, гимназију у Крагујевцу а завршну годину у Београду. У војску је ступио 6. септембра 1860. године у V класу Артиљеријске школе. По завршеној школи произведен је у чин артиљеријског потпоручника 1. октобра 1865. године као дванаести по рангу у својој класи.У српско-турском рату 1876. године био је командант Дунавске батерије. У овом рату одликовао се у борбама: на Грамади, Мрсољу и Житковцу 7, 8. и 9. августа, на Шуматовцу 11. августа, на Пруговцу 12. августа, код Станаца 14. августа и на Бобовишту 18. августа.У српско-турском рату 1877/78. године био је командир батерије у Дунавском артилериском пуку.

david karic

Давид Карић Солунац

Аутор: Алекса Игњатовић

Отац му је био Милоје Карић сеоски кнез у Лужницама.  Карићи су пореклом из Срема и једна од најстаријих лужничких фамилија.Давид је био четврто дете по реду од седморо колико их је имао Милоје. Сам Давид је касније и сам имао четворо. По завршеној основној школи у Лужницама похађао гимназију у Крагујевцу. После завршеног петог разреда услед породичних прилика враћа се у родно село како би обрађивао породично имање. Од почетка деведесетих година деветнаестог века постаје активни члан радикалне странке.

Алимпије Марјановић

Пешадијски пуковник Алимпије Марјановић – Овчепољски

Аутор: Алекса Игњатовић

Алимпије Марјановић рођен је 6. јануара 1875. године у Доњој Шаторњи, Јасенички срез, Крагујевачки округ. У родном месту је завршио основну школу. Гимназију је учио у Крагујевцу.  По завршетку шестог разреда ступио је у Војну академију 1893. године у Београду где је завршио Нижу и Вишу школу Војне академије. Алимпије постаје пешадијски потпоручник српске војске 1893. године. У својој војничкој каријери, сем у пешадији, служио је кратко време и у жандармерији.  Официрско досавршавње обавио је у Француској. У чин капетана Алимпије је унапређен 1906. године а за пуковник српске војске постаје у октобру ратне 1915. године.

Миленко Лазаревић

Миленко Лазаревић

Аутор: Алекса Игњатовић

Један од првих познатих Чумићана био је Миленко Лазаревић. Од младости је хајдуковао. Турска злодела, поготово јаничара натерала су га да се одметне у шуму. Крстарио је по околини и нападао Турке. У околним селима је имао је јатаке. Био је у разним хајдучким четама. Саборци су му били Карађорђе и Станоје Главаш.

Јоксим Гајић

Јоксим Гајић, пешадијски бригадни генерал

Аутор: Алекса Игњатовић

Августа 1878. године у селу Горње Јарушице код Крагујевца у породици Гајић после дванаест кћерки родио се мушки наследник. Отац Петар и мајка Стана сину  су дали име Јоксим. Основну школу је завршио у родном месту. Његовим учењем и залагањем учитељ је био и више него задовољан па је родитељима предложио да Јоксим настави даље школовање у Крагујевцу. Петар и Стана иако сиромашног стања су Јоксимовог учитеља послушали и шаљу га на даље школовање у крагујевачку гимназију. Успели су да се договоре са сајџијом Пешићем, једним од најчувенијих часовничара у граду да Јоксим за стан и храну помаже код њих у кући и радњи.

Хаџија

Хаџија из Вољавче

Аутор: Алекса Игњатовић

Када је на Љубићу јуначки погинуо Танаско Рајић бранећи устаничке топове Турци су у бесу исекли сабљама и ножевима његово мртво тело а главу и топово однели са собом. По српској победи устаници су у Рајићевом шанцу пронашли унакажено тело које су покупили у једну врећу и заједно са телима осталих устаника сахранили у заједничку гробницу на брду Љубићу. Игуман манастира Враћешнице и учесник битке Мелентије Павловић опојао је тела 400 палих устаника. За то време Турци после страшних губитака на Љубићу одлуче да се повуку из Чачка. Већ у току ноћи,док су Срби сакупљали своје мртве, тихо и неопажено, стану се извлачити из Чачка и стану бежати према Санџаку.

GOLUB-STANKOVIC

Грбичка прича – Голуб Станковић

Аутор: Стеван Смиљанић

Голуб Станковић је рођен 1920. године у Грбицама. Голуб је био у групи
четника из Грбица који су први изашли на “терен” и супроставили се
Немцима. Према наредби министра војске и рата и комаданта ЈВуО
ђенерала Драже Михаиловића, од 10. фебруара 1942. године, за храбро и
јуначко држање Голуб Станковић је унапређен у чин наредника. Голуб је
био комадант једне од чета Четвртог батаљона Прве гружанске бригаде.
То је било интересантно јер је био један од ретких равногораца из
Грбица који је био ван своје матичне бригаде и матичног батаљона.