Устанци

Аутор: Алекса Игњатовић

ђак Протине школе,прва генарација Велике школе Ивана Југовића, познати марвени трговац,партнер а потом противник кнеза Милоша,финансијер уставобранитеља и судија Апелационог суда.

Аутор: Алекса Игњатовић

Трговац, финансијер устанака и гружански војвода. Јован Димитријевић рођен је око 1765. године у селу Добрача по коме је и добио надимак. Био је марвени трговац великог угледа и новчано је помагао Карађорђу који је волео да послуша његов савет. Остаће упамћен као финансијер бораца за време оба устанка.

Аутор: Алекса Игњатовић

Устаничке 1806. године цела Србија је била ослобођена Турака осим Београда и његове тврђаве коју је држао у својим рукама Алија Гушанац са својим крџалијама.Карађорђе се двоумио да ли да крене на Београд. Ипак, по наговору свог најбољег војводе Васе Чарапића, решио је да нападне.Остале старешине нису веровале да је могуће освојити Београд али Змај од Авале је добро познавао прилике и наговарао Карађорђа да ударе. Поред Чарапића, најгласнији за напад на Београд био је устанички капетан Милисав Чамџија.

Аутор: Алекса Игњатовић

Један од првих познатих Чумићана био је Миленко Лазаревић. Од младости је хајдуковао. Турска злодела, поготово јаничара натерала су га да се одметне у шуму. Крстарио је по околини и нападао Турке. У околним селима је имао је јатаке. Био је у разним хајдучким четама. Саборци су му били Карађорђе и Станоје Главаш.

Аутор: Алекса Игњатовић

Када је на Љубићу јуначки погинуо Танаско Рајић бранећи устаничке топове Турци су у бесу исекли сабљама и ножевима његово мртво тело а главу и топово однели са собом. По српској победи устаници су у Рајићевом шанцу пронашли унакажено тело које су покупили у једну врећу и заједно са телима осталих устаника сахранили у заједничку гробницу на брду Љубићу. Игуман манастира Враћешнице и учесник битке Мелентије Павловић опојао је тела 400 палих устаника. За то време Турци после страшних губитака на Љубићу одлуче да се повуку из Чачка. Већ у току ноћи,док су Срби сакупљали своје мртве, тихо и неопажено, стану се извлачити из Чачка и стану бежати према Санџаку.

Аутор: Алекса Игњатовић

Српска традиција и историја памти многе јунаке али и њихове коње.Сам народни песник бележи да „без доброг коња нема ни доброг јунака“. У народним песмама не може се замислити Марко Краљевић без Шарца, Милош Обелић без свог Ждралина, војвода Момчило без „српског Пегаза“ Јабучила а Дамјан Југовић без Зеленка. Историја нам ту даје Кушљу, борбеног коња Хајдук Вељка и Арнаута коња Марка Миљанова. Две кобиле су заузеле посебно место два знаменита Србина, Стрина,зелена бедевија Јове Курсуле и Вила кобила војводе Степе Степановића.