Историја
Учесници другог светског рата
Аутор: Алекса Игњатовић
Професор, преводилац, политичар, писац, васпитач краља Петра II,дипломата.министар Двора и идејни творац 27. мартовског пуча. У Страгарима 1901. године од оца Лазара и мајке Милеве рођен је Радоје Кнежевић. Милева и Лазар су имали још три сина: Николу, дипломату и конзула Краљевине Југославије, Живана генералштабног официра и једног од вођа 27. мартовског пуча и Јована крагујевачког свештеника стрељаног 21. октобра 1941. године.
Аутор: Саша Рус
Зоран Гајић са својим братом по оцу, Светозаром ступа у четнички покрет, и ако Дугалић из Чумића врши притисак на њиховог оца, Тикомира да крену са партизанима. Као и већина Влакчана 1944. године креће у повлачење кроз Босну, где је у Сарајеву исте године и заробљен. Из Сарајева је послат захтев властима у Крагујевцу и Влакчи да се изјасне о Зорановим делима за време рата. Стиже одговор, да нема никаквих дела због којих би био кажњен и бива пуштен на слободу. Након повратка у Влакчу, 1945. године почетком августа се жени.
Аутор: Стеван Смиљанић
Милован Смиљанић је рођен 1921. године и био је један од четворо браће из задруге Смиљанић који је био припадник ЈВуО. Колико је била тешка ситуација и каква су правила владала за време Другог светског рата говори податак да је Милован Смиљанић мобилисан на дан своје славе. Мобилисао га је комадант села Милинко Јаковљевић који је био брат од рођеног ујака Миловановом оцу Богоју. Богоје је упитао свога брата.”Брате, зар мораш на дан славе?” Милинко му је одговорио са речима: “Ко ће да ти чува имање и државу?” Милован је касније распоређен у Летећу бригаду код поручника Петронија Бајића. Припадници ЈВуО су мучили муку са оружјем и свако ко донесе пиштољ или пушку добијао је одсуство. Богоје Смиљанић се сетио пиштоља који је био сакривен и зазидан у зиду, то је био његов пиштољ из Првог светског рата.
Аутор: Стеван Смиљанић
Радомир Јевтић, звани Раја, рођен је 1921. године у Грбицама. Радомир је био припадник ЈВуО. Припадао је Грбичком батаљону а касније је био у Летећој бригади код поручника Петронија Бајића. Повукао се са јединицама ЈВуО за Босну. Пред само повлачење покушали су чланови његове породице да га наговоре да остане али их он није послушао. Једини равногорац из Грбица који је оставио своје кости у Босанској Голготи а да није убијен од стране партизана био је Радомир Јевтић. Радомир је вероватно заробљен приликом напада на Тузлу. Радомира су једва препознали младићи из Грбица који су били мобилисани у партизанима. Био је исцрпљен и изнемогао. Није имао снаге ни да једе и када би дошао на ред сви би га прегазили. Последице тифуса су учиниле своје и Радомир је умро у партизанском затвору 1945. године.
Аутор: Стеван Смиљанић
Голуб Станковић је рођен 1920. године у Грбицама. Голуб је био у групи
четника из Грбица који су први изашли на “терен” и супроставили се
Немцима. Према наредби министра војске и рата и комаданта ЈВуО
ђенерала Драже Михаиловића, од 10. фебруара 1942. године, за храбро и
јуначко држање Голуб Станковић је унапређен у чин наредника. Голуб је
био комадант једне од чета Четвртог батаљона Прве гружанске бригаде.
То је било интересантно јер је био један од ретких равногораца из
Грбица који је био ван своје матичне бригаде и матичног батаљона.
Аутор: Стеван Смиљанић
Радоња Петровић је рођен 1890. године у Грбицама. Учествовао је у свим
ослободилачким ратовима од 1912-1918. године. У Балканске ратове је
ушао као наредник а крај Првог светског рата је дочекао као
потпоручник. По завршетку Првог светског рата приступио је
жандармерији и служио у Липљану, Вршцу и Крагујевцу. 1925.године је
унапређен у чин капетана прве класе. Положио је испит за мајора али је
превремено пензионисан зато што је пред стројем својих војника
ишамарао старешину, који је малтлетирао војску.
Аутор: Стеван Смиљанић
Светислав Милоша Јеремић звани Свеле рођен је 1923. године. Насилно је
био мобилисан од стране партизана и побегао, односно дезертирао од
њих. Четници нису мобилисали Свелета зато што је био јединац и зато што је
имао мало дете. То довољно говори о разлици између четника и
партизана.
Аутор: Саша Рус
Стевановић Светозар-Зака, рођен у Влакчи 1903. године. Одведен 1941. године у заробљеништво. На одсуство из Немачке долази 1944. године. При повратку за Немачку у Лапову искаче из воза, долази у Влакчу и прикључује се одреду Миливоја Фикуса. Нестао на стражи у Босни.
Аутор: Саша Рус
Драгољуб Швабић трговац из Влакче, рођен 1907. године. Као Краљев гардиста изабран за Краљевог полажајника, од кога добија сат на поклон. Заробљен на Зеленгори 1944. године и враћен у Крагујевац. Након дописа НОО Влакча, да је активни члан и симпатизер четничког покрета, стрељан у крагујевачкој капислани 11. новембра 1944. године. Рехабилитован 2013. године.
Аутор: Саша Рус
Један од најзаслужнијих људи за подизање споменика погинулим Влачанима у Великом рату и изградњу првог сеоског водовода. Отац четворо деце. Старији син Миодраг (Лика) ученик треће године Учитељске школе, убијен је на стражи у Аранђеловцу од стране партизана 1944. године. Само месец дана накод убиства старијег сина, Миљко са млађим сином Драгославом (Коле) одлази са четницима. Никада се нису вратили.
