Драгослав М. Лазић – управник града Београда
Драгослав Лазић је рођен у Страгарима 15. маја 1893. године. У родном месту завршио основну школу. Матурирао је у Другој београдској гимназији. Уписао је студије права. Семптембра 1914. године у Србији су позвани да служе ђачки војни рок сви војни обавезници који су испуњавали услове за ђачку чету. Била је то последња одбрана наше земље у Првом светском рату. Драгослав је мобилисан у Скопски ђачки батаљон и после два месеца обуке упућен је на фронт код Горњег Милановца са чином поднаредника. Храбро се борио током целог рата. По окончању рата наставио студије и у априлу 1921. године је дипломирао у Београду на Правном факултету. Још као студент је почео да ради као судски писар 1912. године а ратне 1914. године је добио и указно постављење у том звању. У Краљевини СХС је почео да ради као чиновник управно полицијске струке и у органима полиције је остао до краја радног века. Био је начелник Врховне полицијске управе а затим и начелник Одељења јавне а потом и Државне безбедности.
Од 1. марта 1939. године до 1. априла 1940. године био је управник града Београда. Данас би за овај положај рекли да је то положај градоначелника али управник града Београда у Краљевини Југославији је био у рангу положаја бана који су били највиши органи власти у девет бановина у земљи. Београд, заједно са Панчевом и Земуном, као главни град није припадао ниједној бановини. Он је представљао посебну управну јединицу под називом Управа града Београда, а овлашћења управника главног града била су упоредива са онима које су имали банови у остатку земље. По предстанку управљања градом Београдом постао је Државни саветник. Био је поборник модернизације полицијске управне службе и као члан више комисија и одбора радио на томе. Био је наставник и једно време управник Централне полицијске школе у Земуну. Више година писао и уређивао часопис Полиција. Такође уредник стручног часописа Криминална библиотека. Писац је Кривичног законика Краљевине Југославије. Током живота се бавио и адвокатуром. Драгослав је умро у Београду 8. фебруара 1946. године. Сахрањен је на београдском Новом гробљу.
