Академик Чедомир Симић

Аутор: Саша Рус

Академик Чедомир Симић је рођен у Чумићу, код Крагујевца, 28. јуна 1896. године, од оца Павла и мајке Перке. Основну школу је завршио у Чумићу, а пошто је био одличан ђак, родитељи га шаљу на даље школовање у Крагујевац. Уписао је гимназију у Крагујевцу 1911. године, где је завршио прва три разреда. Због почетка Првог светског рата 1915. године прелази у Ниш где наставља гимназију. Убрзо рат прекида његово школовање и као регрут ђачке чете кренуо је са српском војском преко Албаније у сусрет савезницима. Завршивши војни рок у ђачкој чети у Солуну, почетком 1916. године распоређен је у Први пешадијски пук Моравске дивизије и унапређен у чин поднаредника-ђака. Период од 1916. до половине 1918. године провео је на Солунском фронту ратујући. У Солуну је учествовао на курсевима за ђаке-регруте и у мају 1918. године успешно је завршио гимназију а у јуну положио велику матуру. Као изузетног ђака Српска влада га је са Солунског фронта са групом ђака  српске војске послала на студије у Италију. У Риму је 1918. године започео студије на Медицинском факултету, али због учествовања на демнострацијама српских студената против Италије због односа према Истри, пребачен је у Француску. Прву годину струдија медицине у Паризу је завршио 1920. године. Из Париза је пребачен у Стразбур где је и завршио студије медицине у фебруару 1924. године. 

По повратку у домовину, доктор Чедомир Симић је упознао Косару Ристић ћерку истакнутог војсковође у Првом светском рату генерала Милорада Ристића. Венчали су се у Скопљу 12. октобра 1925. године. Добили су ћерку Зорицу и сина Павла.

По повртку у домовину тадашњу Краљевину Југославију, априла 1924. године, младом лекару су била отворена врата Медицинског факултета и других здравствених установа  Београду и Крагујевцу. Он је лично од министра здравља тражио да буде постављен за лекара Бактериолошке станице у Хигијенском заводу у Скопљу. Доктора Симића су интересовали проблеми који угрожавају велики број људи, што је тада био случај са маларијом и различитим цревним инфекцијама. У Скопљу је започео своју стручну и научну активност. Након постизања значајних успеха у раду бива запажен у медицински круговима. Министар здравља му већ 1925. године додељује једногодишњу стипендију Рокфелерове фондације за усавршавање у Француској у лабараторијама Медицинског факултета и Пастеровог института у Паризу у области паразитологије и тропске медицине. Након завршетка специјализације враћа се у Скопље и 1934. године бива постављен за директора Хигијенског завода у Скопљу.

Оснивање Ветеринарског факултета у Београду 1936. године представљало је велику прекретницу у животу Чедомира Симића. Изабран је у звање ванредног професора за предмет Паразитологије, поверено му је формирање и оснивање посебне наставно-научне јединице „Институт за паразитологију Ветеринарског факултета“. Институт је почео са радом 1938. године. Просветни инаучни рад професора Симића, као и универзитетску каријеру, зауставља Други светски рат. Прве три године окупације провео је у Београду  а последњу у родном Чумићу, где бесплатно лечи мештане. После ослобађања Београда 1944. године враћа се у Београд и приступа обнављању рада Института и Факултета. Активно учествује у припремама за почетак рада Универзитета. Његова радна и организациона искуства и способности доводе до тога да је 1947. године изабран за декана Ветеринарског факултета.

У годинама после Другог светског рата, професор Симић био је не само искусан организатор и педагог у наставно-научном раду  на Универзитету, врсни научник у области експерименталне паразитологије, већ и један од креатора развоја високог школаства и научног рада у Србији. Био је председник Комисије за научни рад Владе Републике Србије. Истакнути и у свету већ познати научник Чедомир Симић је 18. марта 1948. године изабран за дописног, а 14. новембра 1950. године за редовног члана за паразитологију Српске академије наука и уметности. Српска академија науке и уметности оснива свој Институт за паразитологију а академик Чедомир Симић постаје њен први управник. Његов рад је одликовала велика међународна сарадња. На првом конгресу паразитолога у Бугарској 1960. године изабран је за почасног члана Друштва паразитолога Бугарске а тако 1961. године изабран је за иностраог члана Ветеринарске академије Француске.

Носилац је великог броја признања, свакако најважнија су:

Носилац Албанске споменице, Орден Светог Саве IV и V реда и орден Француске легије части. Награду Српске академије наука и иметности 1948. године. Седмојулску награду 1957.године Извршног већа Србије, Орден са црвеном заставом 1959. године, Орденом рада са златним венцем председника Републике Србије 1961. године, награда АВНОЈ-а 1967. године. Универзитетска награда за најбољи уџбеник и Плакета за животно дело Савета Универзитета Београда 1967. године.

Чедомир Симић је преминуо 5. јануара 1969. године у Београду. Његова породица је формирала фонд за награду најбољих ученика основне школе „Прота Стеван Поповић“ из Чумића.

Фотографије и текст преузете из биографије „Академик проф. др Чедомир Симић“ коју је припремио проф. Др Зоран Кулишић у издању Ветеринарског факултета у Бограду 2018. године.