Ђура Јакшић и чумићка црква

Аутор: Алекса Игњатовић

Несуђени сликар иконостаса

Сликарски почеци Ђуре Јакшића су везани за религиозно сликарство. У дела из ове тематике успевао је да утисне печат своје снажне и самосвојне уметничке личности, што је наилазило на неразумевање средине. Радио је део иконостаса, 15 икона у Православном храму у Српској Црњи, који је посвећен Светом великомученику Прокопију. Познате су његове иконе Христос на гори и Христос диже из мртвих Јаирову кћер које је радио у Бечу. Кроз велики период свог живота покушавао је да добије осликавање неке српске цркве. То му није полазило за руком.Био је стално од цркве одбијан. Цркве у Великој Кикинди, Руми, Старом Бечеју и у Чуругу су били његови неуспели покушаји.
Ђура Јакшић је још једном покушао да дође до сликарског посла у марту 1865. године док је живео у Крагујевцу, када је сазнао да црква у Чумићу тражи сликара који би сликао иконостас. Црква Св. Апостола Петра и Павла у Чумићу саграђена 1844. године је тражила је већ неколико година сликара-мајстора коме би се поверило посао осликавања. Београдском митрополиту Михаилу Јовановићу поднео је молбу да му дозволи да ради на том иконостасу, међутим, митрополит му је преко крагујевачког проте одговорио да му нису познате његове сликарске способности и да зато не може да донесе никакво решење док га као сликара не упозна, али да ће га имати у виду, „па ако се нађе да је вешт, нећемо бити противни да он добије посао”.На томе се све и завршило. Ђура није добио посао и више никад и није покушао да ослика неку цркву, а црква у Чумићу је морала још неко време да сачека свог сликара.

Митрополит кога су владарским указима смењивали и постављали

Митрополит Михаило (у свету Милоје Јовановић), рођен је 19. августа 1826. у Сокобањи од родитеља Милована и Марије. Основну школу и гимназију је учио у родном месту и Неготину. Богословију је учио у Београду. У Неготину је био питомац епископа Доситеја (Новаковића) а у Београду митрополита Петра Јовановића.Са још петорицом кандидата, митрополит Петар је упутио младог Милоја на школовање у Кијевску духовну академију.После изнуђене оставке митрополита Петра, у Крагујевцу је 25. јула 1859. године изабран је за митрополита. Михаило је управљао црквом у Србији за време владе четири Обреновића: Милоша, Михаила, Милана и Александра. Он је, по династичком уверењу, био Обреновићевац, али је са владарима ове династије (осим Александром) имао великих незгода и тешко са њима излазио на крај.Митрополит је био жесток противник развода Кнеза Михаила са кнегињом Јулијом. Бавио се и политиком, био је један од главних ослонаца либералне странке. То је сметало Милану Обреновићу. Аустрофилски настројеном владару је сметало и то што је митрополит Михаило као руски ђак био велики русофил.Кнез Милан је у октобру 1881. донео указ којим је митрополит уклоњен из црквене управе.На положај митрополита тада је дошао архимандрит Теодосије Мраовић.

Митрополит-београдски-Михаило-Никад-чуо-за-Ђуру

Настанио се у својој приватној кући, у Београду. Власти су га приморале да напусти Србију. После боравка у Цариграду, Јерусалиму, Рушчуку и Букурешту, у другој половини 1883. је дошао у Кијев где је учествовао у прослави 50-годишњице Кијевског универзитета.Када је краљ Милан 1889. године абдицирао, малолетном Александру је додељено Намесништво, које су чинили Јован Ристић, генерал Коста С. Протић и Јован Бели-Марковић, а први акт нове владе је био позив упућен Митрополиту Михаилу, да се врати натраг у Србију. Враћањем митрополита Михаила указом Краљевског намесништва од 18. маја 1889, решено је црквено питање у Србији. Митрополит Теодосије је својом вољом отишао у пензију.Умро је 5. фебруара 1898. и сахрањен у  београдској Саборној цркви.

Митрополит Михаило је био велики патриота, личност вредна дивљења и особа великог утицаја на друштвене токове. Стога не чуди чињеница да је по наредби Аустроугарске био шпијуниран пуних двадесет година. Аустроугарски политичар и конзул у Београду, Бењамин Калај, говорио је о овоме у свом дневнику. У својим белешкама он је истакао да је митрополит као личност која је представљала спону између Србије и Русије засметао Аустроугарској. Због тога је био шпијуниран од особе која се населила прекопута његове куће и која је бележила све његове активности од свитања до одласка на спавање.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published.