Грбичка прича – Милован Смиљанић

Аутор: Стеван Смиљанић

Милован Смиљанић је рођен 1921. године и био је један од четворо браће из задруге Смиљанић који је био припадник ЈВуО. Колико је била тешка ситуација и каква су правила владала за време Другог светског рата говори податак да је Милован Смиљанић мобилисан на дан своје славе. Мобилисао га је комадант села Милинко Јаковљевић који је био брат од рођеног ујака Миловановом оцу Богоју. Богоје је упитао свога брата.”Брате, зар мораш на дан славе?” Милинко му је одговорио са речима: “Ко ће да ти чува имање и државу?” Милован је касније распоређен у Летећу бригаду код поручника Петронија Бајића. Припадници ЈВуО су мучили муку са оружјем и свако ко донесе пиштољ или пушку добијао је одсуство. Богоје Смиљанић се сетио пиштоља који је био сакривен и зазидан у зиду, то је био његов пиштољ из Првог светског рата. Пиштољ је предао Миловану. Милован се враћао од неког шнајдера који му је шио униформу и на мосту у Речанима застао и причао са неком девојком која је чувала овце. Вероватно у жељи да се докаже вртео је пиштољ око прста. Тада је угледао неког човека и у жељи да сакрије пиштољ, убацује га у кошуљу и у том тренутку пиштољ опаљује. Миловану је метак ицепао црева и зауставио се у кичми. Морали су да га одвезу у болницу у Крагујевац али да Немци не би долазили у Грбице прво су морали да му обријају браду. Прогноза доктора је била да ако преживи 24 часа да ће да остане жив. Умро је по истеку задњег сата. У матичној књизи умрлих цркве у Грбицама уписано је да је настрадао 29. априла 1945. године.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published.