Давид Карић Солунац

Аутор: Алекса Игњатовић

Ђак лужничке школе и крагујевачке гимназије, земљорадник,преседник општине Лужничке, радикал, народни посланик Краљевине Србије, већник Дунавске бановине

Отац му је био Милоје Карић сеоски кнез у Лужницама.  Карићи су пореклом из Срема и једна од најстаријих лужничких фамилија.Давид је био четврто дете по реду од седморо колико их је имао Милоје. Сам Давид је касније и сам имао четворо. По завршеној основној школи у Лужницама похађао гимназију у Крагујевцу. После завршеног петог разреда услед породичних прилика враћа се у родно село како би обрађивао породично имање. Од почетка деведесетих година деветнаестог века постаје активни члан радикалне странке. Међу радикалима важио као окорели Пашићевац. Као добар оратор и успешан земљорадник постао политички веома популуран у целом крају. Брзо постаје општински деловођа а од 1903. бива биран за преседника општине Лужничке. О његовој популарности говори и чињеница да је на овом положају остао неприкидно све до 1934. године. На листи радикалне странке био је биран за народног посланика Скупштине Краљевине Србије. Као народни посланик у периоду од 1910. до 1919. био је актер кључних догађаја овог херојског периода наше историје. Потписник је Нишке и Крфске декларације. Носилац је Албанске споменице пошто се са краљем Петром, владом и војском повлачио преко Албаније до Крфа. На Крфу и у Солуну поред посланичких обавеза и дужности вредно је радио на сакупљању информација о судбини Лужничана по катастрофи 1915. У Француској и Швајцарској је провео већи део 1916. радећи на добијању помоћи за државу која је била у изгнаству.Преко Црвеног крста је слао информације у поробљену Србију, објављио је вести и у новинама како у „Београдским новинама“ у окупираној земљи тако и у „Великој Србији“  лист који је излазио у Солуну и доносио ратницима вести са фронтова и од поробљене домовине.  О свом трошку је давао читуље за пострадале земљаке  у ова несрећна времена.Давид тада добија надимак Солунац који ће после Великог рата остати трајно везан уз његово име.

По рату је наставио да се успешно бави земљорадњом али такође и политиком. Од 1932 био већник Дунавске бановине којој су Крагујевац и Лужнице припадали у Краљевини Југославији. Ту је радио на повезивању Шумадије са другим крајевима бановине, поготово оним у Војводини. Предводио је делегације Шумадинаца у Банат, Бачку и Срем а дочекивао делегације ових крајева како би се у Дунавској бановини развила економска и културна сарадња између области које су до рата биле у различитим државама. Давид је умро 1954 године и сахрањен је у родним Лужницама.

Давид Карић је предводио земљаке свог краја на Балканску изложбу у Лондону 1907. Ово је за привреду Краљевине Србије био веома важан догађај. У Лондону је одржана Балканска изложба на којој су поред Србије излагале Црна Гора и Бугарска. Одржана је у периоду 21. април (4. мај)-25. октобар (7. новембар) 1907. године. Изложба је одржана у време тзв. „царинског рата” Србије и Аустро-Угарске (1906–1911). Била је продајног карактера.О значају изложбе сведочи и чињеница да су на њеном отварању присуствовали председник српске владе Никола Пашић и министар народне привреде Коста Стојановић. Краљ Петар I Карађорђевић је орденом Св. Саве одликовао Лорд-мера Лондона који је изложбу прогласио отвореном. За комесара изложбе Влада Краљевине Србије одредила је др Марка Т. Лека пензионисаног професора и ректора Велике школе. Изложбени одбор сачињавали су:председник одбора Павле Кремије Жавал иначе први директор Изложбеног друштва лимитед у Лондону, а чланови су били Алфред Стед, Владимир Савић, Божидар Веселиновић, др Јован У. Јовановић. Изложба је добила запажен публицитет у енглеској штампи.Излагачки простор налазио се у Краљичиној палати у Лондону. Простор за излагање Краљевине Србије захватао је површину од 3.000 м² и био је подељен на 12 одељака. Највећи одељак (VII) је био где су излагани пољопривредни производи: жито, кукуруз, овас, јечам, раж, суве шљиве, пекмези, разна слатка, кувано воће,разна вина, разне ракије, српски коњак, мед, восак и друго.

Са кћеркама Живком и Аном у Лондон је отпутовао Давид. Сви троје обучени у богате традиционалне шумадијске ношње . Остала је анегдота из тог времена да је наговарајући напредне домаћине да пођу на далеки пут имао више успеха код оних који су хтели да излажу своје пољопривредне производе поготово код оних који су производили шљивовицу. Један од Лужничана, Предраг Маџаревић  је за свој производ добио прво место. Међутим код домаћина који су се бавили сточарством наговарање је било веома мало успешно. Најпознатији узгајивачи стоке нису хтели на пут до Лондона. На Давидова наговарања имали су одричан одговор у виду дугог и напорног транспорта својих најбољих животиња, и да су вакцине којим су морали да вакцинишу своје најбоље примерке прескупе. Разорачарани Давид им је на то одговорио: „Можете да сачекате да стока напуни шездесет пет, онда је вакцинација у Србији бесплатна! Једини проблем што ће дотле да сајам да прође!“ Давид је отишао без узгајивача стоке а изложбу је посетило 1.289215 посетилаца.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published.