Грбичка прича – Голуб Станковић

Аутор: Стеван Смиљанић

Голуб Станковић је рођен 1920. године у Грбицама. Голуб је био у групи
четника из Грбица који су први изашли на “терен” и супроставили се
Немцима. Према наредби министра војске и рата и комаданта ЈВуО
ђенерала Драже Михаиловића, од 10. фебруара 1942. године, за храбро и
јуначко држање Голуб Станковић је унапређен у чин наредника. Голуб је
био комадант једне од чета Четвртог батаљона Прве гружанске бригаде.
То је било интересантно јер је био један од ретких равногораца из
Грбица који је био ван своје матичне бригаде и матичног батаљона.*
Голуб је убијен у Коњуши, по свој прилици од стране четника. Мотив
његовог убиства вероватно никада неће бити разјашњен. Слободан Ћировић
наводи у својој књизи Гружа у Четницима:” Голуб је био родом из
Грбица, а прича се да је убијен секиром, на спавању, у селу Коњуши, у
реону одговорности комаданта села, неког Мићика из Коњуше. Прича се,
такође, да је Голуб убијен због наводног силовања неке девојке мада је
П.Н. из суседног Брестовца испричао аутору ове књиге да је та девојка
добровољно, из љубави дуго ишла са Голубом.” Постоји и верзија да је
Голуб осуђен на смрт од Преког војног суда, под оптужбом да је силовао
неку девојку и да је стрељан од стране ЈВуО. Овај случај никад није
разјашњен до краја и вероватно је посреди нечија пакост и завист. У
матичној књизи цркве у Грбицама као место страдања се наводи Брестовац
и датум 25.новембар 1943. године. На гробљу у Грбицама је сахрањен 9.
децембра 1943. године и подигнут му је споменик. Интересанто је да је
као узрок смрти уписано да је погинуо а не убијен. Његовог брата
Немању су мобилисали партизани по упаду у Србију.
Голуб Станковић је имао само 23. године када је настрадао.

*Грбице су припадале Другој гружанској бригади и Четвртом батаљону исте бригаде