Грбичка прича – Радоња Петровић

Аутор: Стеван Смиљанић

Радоња Петровић је рођен 1890. године у Грбицама. Учествовао је у свим
ослободилачким ратовима од 1912-1918. године. У Балканске ратове је
ушао као наредник а крај Првог светског рата је дочекао као
потпоручник. По завршетку Првог светског рата приступио је
жандармерији и служио у Липљану, Вршцу и Крагујевцу. 1925.године је
унапређен у чин капетана прве класе. Положио је испит за мајора али је
превремено пензионисан зато што је пред стројем својих војника
ишамарао старешину, који је малтлетирао војску. Тај старешина је био
Хрват по националности и учествовао у Првом светском рату на страни
Аустроугарске. Обратио му се са речима пред стројем војске: “Да не сме
да малтетира војску која је крварила за ову земљу”!
По формирању Равногорског покрета Радоња се активира у истом где
обавља обавештајне послове. Током 1942. године жандармеријски капетан
Радоња Петровић, који је живео у Крагујевцу, постављен је за другог
помоћника комаданта штаба Команде војног округа Крагујевца, Горски
штаб 708/1. Радоња се није повлачио са јединицама ЈВуО за Босну већ је
остао у Крагујевцу, где је и ухапшен од стране комуниста и затворен у
Капислани. Ухапшен је тако што су га издале његове кћерке.* Радоња
Петровић је убијен на дан своје славе Ђурђиц, новембра 1944. године,
заједно са својим рођеним синовцем Милојем. Још увек није
рехабилитован, нити су му кости опојене!
______________________________________________________________________________________
* Постоје индиције да су то оне урадиле случајно. Оне су се касније
одселиле из Крагујевца и нису се никада удавале.

IMG_20200321_132949

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published.