Наша прича – пуковник Ђурђе Радојковић

Аутор: Саша Рус

Рођем је у Влакчи 13. марта 1885. године. Од оца Тодора и мајке Милице, имао је и сестру близнакињу Ђурђију која је била посестрима пилота Михаила Петровића.  Након завршене основне школе у свом селу, уписао је Пешадијску подофицирску школу.  Као питомац XVI класе, завршио је са добрим успехом као 71. по рангу.

Учесник је Првог и Другог балканског рата, Првог и Другог светског рата. У току Другог светског рата је заробљен и послат у логор Дахау. Након завршетка рата, враћа се у Србију где није желео да се активно бави службом па одлази у пензију.

Умро је у Нишу 28. јуна 1959. године. Сахрањен је на Старом нишком гробљу. Има живе потомке у Нишу и Београду који негују и баштине сећање на њега

Имао је веома успешну војну службу.

За осведочену храброст на бојном пољу у рату против Аустро – Угарске 1914 – 1915. одликован је Златном Медаљом за храброст, указ ФАО  No 9791 од 31. маја 1915. године.

Произведен је у чин пешадијског поручника указом ФАО No 9985 од 15. јуна 1915. године.

Прошао је повлачење српске војске преко Албаније.

Одликован је Нашим Орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда, указ ФАБр. 8386 од 15. маја 1920. гоидне.

Наредбом Министра Војске и Морнарице ФАБр. 1384 од 14. јула 1920. године одређен је по потреби службе у Обавештајни биро Министарства Војног и Морнарице капетан II класе Ђурђе Радојковић, до тада водинк XVI пешадијског пука.

Произведен је у чин пешадијског капетана I класе указом ФАБр. 31787 од 12. јула 1921. гоидне, са рангом од 14. јануара 1918. године. У чин пешадијског мајора унапређен је указом АђБр. 32863 од 1. октобра 1924. године.

Постављен је за комаданта 2. батаљона 3. пешадијског пука, указ АђБр. 35699 од 7. новембра 1925. године, до тада командир 13. чете 22. пешадијског пука.

У чин пешадијског потпуковника унапређен је указом АђБр. 11706. од 19 маја 1929. године.

Одликован је Нашим Ореном Југословенске Круне четвртог реда, указ АђБр. 20811 од 6. септембра 1930. године.

Постављен је за комаданта 9. пододсека градске трупе указом АђБр. 730 од 15 јануара 1933. године, а за комаданта 1. батаљона 45. пешадијског пука указом АђБр. 12915 од 16. јуна 1934. године а разрешен је дужности указом АђБр. 6265 од 12. марта 1935. године.

Постављен је за гарнизонара Љубљанске гарнизонске управе указом АђБр. 24379 од 5. октобра 1935. године, до тада на служби у команди Љубљанског војног округа.

Носилац је Споменице Првог балканског рата, Споменице Другог балканског рата, Споменице Првог светског рата 1914- 1918., Албанске споменице, Споменице ослобођења Јужне Србије и Грчког Ратног Крста