Огњиште Блог

mde

Наша прича-академик Чедомир Симић

Аутор: Саша Рус

Академик Чедомир Симић је рођен у Чумићу, код Крагујевца, 28. јуна 1896. године, од оца Павла и мајке Перке. Основну школу је завршио у Чумићу, а пошто је био одличан ђак, родитељи га шаљу на даље школовање у Крагујевац. Уписао је гимназију у Крагујевцу 1911. године, где је завршио прва три разреда. Због почетка Првог светског рата 1915. године прелази у Ниш где наставља гимназију.

Портрет

Наша прича – пуковник Светолик Ћирић

Аутор: Алекса Игњатовић

пуковник Краљевине Југославије и двоструки носилац Карађорђеве звезде са мачевима.У селу Влакча у кући Дамјана Ћирића 1882. године рођен је Светолик. Породица Ћирић се у Влакчу доселила још пре Првог устанка,а у Шумадију је дошла из Сјенице.У тренутку рођења Светолика Ћирићи су у Влакчи бројали две куће.

Портрет

Милоје Божић

Аутор: Алекса Игњатовић

ђак Протине школе,прва генарација Велике школе Ивана Југовића, познати марвени трговац,партнер а потом противник кнеза Милоша,финансијер уставобранитеља и судија Апелационог суда.

Portret

Јован Димитријевић “Добрача”

Аутор: Алекса Игњатовић

Трговац, финансијер устанака и гружански војвода. Јован Димитријевић рођен је око 1765. године у селу Добрача по коме је и добио надимак. Био је марвени трговац великог угледа и новчано је помагао Карађорђу који је волео да послуша његов савет. Остаће упамћен као финансијер бораца за време оба устанка.

Портрет

Наша прича – генерал Милоје Јелисијевић

Аутор: Алекса Игњатовић

Јелесијевић В. Милоје бригадни генерал, професор, војни писац ,троструки носилац Карађорђеве звезде са мачевима. Рођен је 15. марта 1876. године у селу Влакча, у породици Илић, а касније мења презиме у Јелисијевић.

Портрет

Змај од Авале и Чумићани

Аутор: Алекса Игњатовић

Устаничке 1806. године цела Србија је била ослобођена Турака осим Београда и његове тврђаве коју је држао у својим рукама Алија Гушанац са својим крџалијама.Карађорђе се двоумио да ли да крене на Београд. Ипак, по наговору свог најбољег војводе Васе Чарапића, решио је да нападне.Остале старешине нису веровале да је могуће освојити Београд али Змај од Авале је добро познавао прилике и наговарао Карађорђа да ударе. Поред Чарапића, најгласнији за напад на Београд био је устанички капетан Милисав Чамџија.

Портрет

Генерал Белимир Вељковић

Аутор: Алекса Игњатовић

Краљ и његов омиљени ађутант. У једној земљи насталој после Великог рата владао је један краљ. Краљевина је носила име три народа који су живели у њој а владар је добио надимак Ујединитељ пошто је као регент створио ову државу и омогућио овим народима да живе заједно. Млада држава је многима била трн у оку а и са скоро свим суседима имала је нерачишћене рачуне. На краља је више пута покушаван атентат са различитих страна.

Насловна

Школска зграда у Чумићу

Аутор: Саша Рус

Земљотрес који се десио 15.маја 1927. године трајно је оштетио трећу по реду школску зграду у Чумићу. Пошто више није могла да се користи, Министарство просвете 16. јула 1928. године доноси одлуку о њеном рушењу. Министарство грађевине 3. септембра 1928. године доноси одлуку о градњи нове школе у Чумићу. Стављањем пергамента у темеље са натписом „ За владе Краља Југославије Александра I Карађорђевића…„

Портрет

Ђура Јакшић и чумићка црква

Аутор: Алекса Игњатовић

Несуђени сликар иконостаса. Сликарски почеци Ђуре Јакшића су везани за религиозно сликарство. У дела из ове тематике успевао је да утисне печат своје снажне и самосвојне уметничке личности, што је наилазило на неразумевање средине. Радио је део иконостаса, 15 икона у Православном храму у Српској Црњи, који је посвећен Светом великомученику Прокопију. Познате су његове иконе Христос на гори и Христос диже из мртвих Јаирову кћер које је радио у Бечу.

Насловна

Наша прича – Зоран Гајић

Аутор: Саша Рус

Зоран Гајић са својим братом по оцу, Светозаром ступа у четнички покрет, и ако Дугалић из Чумића врши притисак на њиховог оца, Тикомира да крену са партизанима. Као и већина Влакчана 1944. године креће у повлачење кроз Босну, где је у Сарајеву исте године и заробљен. Из Сарајева је послат захтев властима у Крагујевцу и Влакчи да се изјасне о Зорановим делима за време рата. Стиже одговор, да нема никаквих дела због којих би био кажњен и бива пуштен на слободу. Након повратка у Влакчу, 1945. године почетком августа се жени.